PRVI DAN NOVE GODINE – ISTA BORBA, ISTI ZAVJET

Ako iko danas čita – neka zna: ne stajemo ni dana

Piše: Danijel Senkić / Dokumentovano.ba

Prvi je januar 2026.
Većina ljudi je sretno umorna.
Glava teška.
Kafa mlaka.
Telefon daleko.
Novine niko ne otvara.
Tekstovi se preskaču.

I to je u redu.

Ovaj tekst i nije pisan za masu.
Nije pisan za klik.
Nije pisan za algoritam.
Nije pisan za dijeljenje po kafama, grupama i čestitkama.

Ovaj tekst je pisan kao zavjet.

Zavjet da se ne zaboravi.
Zavjet da se ne relativizira.
Zavjet da se ne povuče pred funkcijom koja je odlučila da se brani – ne pravom, nego uvrijeđenošću.

ZAVJET ZA 2026: SVAKI DAN. BEZ PAUZE.

Ovdje, javno, jasno i bez patetike, bilježim jedno:

Feljton „SUD I JA – Svetlana Stevanović“ ide dalje – svaki dan.

Ne povremeno.
Ne kad se ima vremena.
Ne dok traje pažnja.
Ne dok se nekome ne zamjeri.

Svaki dan.

Dok se ne dobije ono što zakon već propisuje, a što se uporno pokušava izbjeći kroz uvrijeđenost i dramatizaciju:

• odgovornost,
  • transparentnost,
  • jasna granica između sudijske funkcije i lične sujete.

Jer ovo nije serijal o emocijama.
Ovo je serijal o funkciji.

DA SE PODSJETIMO: SUDIJA SVETLANA STEVANOVIĆ NIJE IZNAD JAVNOSTI

Vrijeme je da se ponovi, sporije i glasnije, jer očigledno nije shvaćeno:

Sudije nisu svete krave.
Sudije nisu božanstva.
Sudije nisu nedodirljive.
Sudije nisu izvan kritike.

Sudija Svetlana Stevanović nije izuzetak.

Sudije su:
• državni službenici,
• sa vrlo dobrim platama, koje svi mi plaćamo,
• sa ogromnom moći nad ljudskim pravima,
• i sa obavezom da trpe javnost svog rada.

Ko ne može trpiti transparentnost,
ko objavu javnog rješenja doživljava kao „poniženje“,
ko citiranje zapisnika naziva „dehumanizacijom“,
ko javnu kritiku kvalifikuje kao „psihičko nasilje“,

taj ne vodi borbu protiv medija.
Taj vodi borbu protiv sopstvene funkcije …ne može ni biti sudija!

OVAJ FELJTON NIJE NAPAD – OVO JE OGLEDALO

Nije problem što se piše.
Problem je što se prepoznaje.

Jer u ovom feljtonu se ne piše:
• o privatnom životu sudije Svetlane Stevanović,
• o njenoj porodici,
• o zdravstvenim kartonima,
• o glasinama i insinuacijama.

Piše se isključivo o:
• njenim javnim sudskim rješenjima,
• njenim javnim izjavama,
• njenim navodima iz disciplinskih akata i zapisnika,
• i njenim pokušajima da se kritika pravno i institucionalno zaustavi.

Ako je to nekome neprijatno –
to nije problem novinarstva.
To je problem funkcije koja je pogrešno shvaćena.

SATIRA JE TU JER JE STVARNOST PREVIŠE OZBILJNA

Da, biće satire.
I biće je mnogo.

Ne zato da bi se neko ismijao.
Nego zato što je stvarnost postala apsurdna.

Kada sudija javno rješenje doživljava kao lični napad.
Kada se kritika sudske odluke tumači kao nasilje.
Kada se dijeljenje teksta na društvenim mrežama navodi kao dokaz progona.

Kada Svetlana izvali u zapisnik da – advokat dijeli naše objave prije nego što se objave.

U takvom sistemu satira nije luksuz.
Satira je nužna odbrana razuma – od sudije.

PORUKA ZA ONE KOJI ČEKAJU DA SE UMORIMO

Nećemo.

Ne danas.
Ne sutra.
Ne u januaru – ni iduće godine!
Ne kada se utiša pažnja.

Jer ovo nije sprint.
Ovo je maraton – životni.

I jer se ovdje ne traži ništa revolucionarno, nego elementarno:

da sudije sude po zakonu,
a ne po povrijeđenom osjećaju lične važnosti.

ZAVRŠNA REČENICA ZA 1.1.2026.

Ako iko danas pročita samo jednu rečenicu, neka to bude ova:

U 2026. godini sudovi neće imati mir od javnosti – dok javnost ne dobije pravdu.

Bez mržnje.
Bez prijetnji.
Bez nasilja.

Samo:
• tekst,
• dokument,
• zakon,
• i upornost.

Feljton ide dalje.
Svakodnevno.

VSTV BIH – DA LI JE VAS SRAMOTA? – KO NAM SUDI I ŠTA VI RADITE DOK SUDIJA SVETLANA PROGANJA TRANSPARENTNOST SUDA

KAD SUDIJA SVETLANA SHVATI DA SE SUDI NJOJ – ALI PREKASNO