SUD JAVNOSTI – Posebni ciklus (Irfanov, Ahmedov – i jarana mu Jasmina)
Priča o kabinetu ministra obrazovanja Tuzlanskog kantona u zgradi Osnovne muzičke škole Tuzla otvorila je mnogo šire pitanje od jednog kabineta.
Piše: Dokumentovano.ba
Jer ova priča nije samo o kabinetu.
Ovo je priča o političkoj mreži.
Mreži u kojoj se funkcije ne dobijaju zbog rezultata, znanja ili odgovornosti prema javnosti.
Funkcije se dobijaju kroz političke veze, lojalnost i jaranluk.
KAKO FUNKCIONIŠE POLITIČKI LANAC
U političkom sistemu kakav se godinama razvijao u Bosni i Hercegovini, postoji gotovo nepromijenjen obrazac.
Političke stranke postavljaju ministre.
Ministri zatim utiču na imenovanje direktora javnih ustanova.
Direktori zatim postaju politički lojalni onima koji su ih postavili – skupljaju im glasove.
I tako nastaje zatvoreni krug.
Politička mreža u kojoj svi duguju jedni drugima.
U takvom sistemu najvažnije pitanje više nije:
šta je dobro za instituciju.
Najvažnije pitanje postaje:
ko je čiji čovjek.
DIREKTORI KAO PRODUŽENA RUKA POLITIKE
Kada se direktor javne ustanove nađe u takvom sistemu, njegova pozicija često prestaje biti profesionalna funkcija.
Postaje politička.
Direktor tada ne razmišlja samo o radu ustanove.
On razmišlja o političkom odnosu prema onima koji su ga postavili.
Upravo zato javnost danas postavlja pitanje:
da li je ovalni kabinet ministra Ahmeda Omerovića u Osnovnoj muzičkoj školi Tuzla rezultat upravo takvog odnosa.
Odnos između ministra i direktora.
Odnos u kojem je politička bliskost važnija od interesa učenika i škole.
KADA POLITIKA UĐE U ŠKOLU…
Škola bi trebala biti prostor znanja.
Muzička škola – prostor muzike.
Prostor obrazovanja.
Ali kada politika počne koristiti školu kao mjesto za vlastite kancelarije, tada škola prestaje biti samo obrazovna institucija.
Postaje simbol političkog sistema.
Sistema u kojem institucije služe političarima, umjesto da političari služe institucijama.
ZAŠTO SE TAKAV SISTEM TEŠKO MIJENJA
Politička mreža opstaje jer je zasnovana na uzajamnoj koristi.
Jedni postavljaju.
Drugi dobijaju funkcije.
Treći šute.
A kada se pojavi problem ili skandal, svi zajedno pokušavaju zatvoriti redove.
Zato se često dešava da političari jedni druge javno brane.
Ne zato što su uvjereni da su odluke ispravne.
Nego zato što bi svako otvaranje pitanja moglo povući cijeli sistem.
JAVNOST KAO JEDINA KONTROLA
U takvom sistemu postoji samo jedna stvar koju politička mreža ne može kontrolisati.
Javnost.
Jer kada dokumenti izađu u javnost, kada fotografije postanu vidljive i kada građani počnu postavljati pitanja, tada politička mreža gubi najvažnije oružje.
Tišinu.
A bez tišine, politički sistem zasnovan na jaranluku počinje pucati.
SUD JAVNOSTI
Zato ova priča nije samo priča o jednom kabinetu.
Ovo je priča o načinu na koji funkcioniše politika.
O tome kako se postavljaju ministri.
Kako se biraju direktori.
I kako institucije često postaju dio političke mreže.
Ali kada javnost počne gledati i postavljati pitanja, tada se događa ono čega se politički sistemi najviše plaše, pogotovo pred skore izbore.
Sud javnosti.
Vezani tekstovi:
KO NAM SUDI | SUD I JA | SUD JAVNOSTI – NEMA STAJANJA: TRI FELJTONA U JEDNOM – JEDAN CILJ
DOKUMENTOVANO.BA DOBILO VAŽNU PRAVOSUDNU BITKU – RAT ZA PRAVDU JOŠ TRAJE
ŠTA SE DEŠAVA KADA SUDIJA ZNA DA ZA “POGREŠNU PRESUDU” NEĆE SNOSITI POSLJEDICE
ZAŠTO SISTEM U KOJEM SUDIJE BIRAJU SUDIJE NE MOŽE OBEZBIJEDITI STVARNU ODGOVORNOST
OD SADA – SUD I JA U SUDU JAVNOSTI
NAJAVA: GRAĐANSKI PROTESTI PRED OHR-om ZBOG REFORME PRAVOSUĐA
SUD I JA POD NADZOROM SUDA JAVNOSTI
SUD JAVNOSTI – ŠTA JE „SUD I JA“
JARANLUK I KABINET U ŠKOLI – KAKO JE ŠKOLSKI PROSTOR POSTAO MINISTARSKA KANCELARIJA
DA LI JE PREMIJER IRFAN SPISKAO 145.000 KM ZA KABINET MINISTRA AHMEDA U OSNOVNOJ ŠKOLI
