Ako sva četiri privatna univerziteta u TK zajedno imaju svega oko 16% studenata u odnosu na javni gdje studira 84% studenata, da li se politička, institucionalna i režimsko-medijska klevetnička hajka vodi da bi se od javnosti sakrila istina da za Kampus od 300 miliona maraka nema studenata i kada bi se ukinuli svi privatni univerziteti
SUD JAVNOSTI – RASKRINKANA „IMT“ STRANAČKO REŽIMSKO-MEDIJSKA HAJKA
Autor: Dokumentovano.ba
OBMANA JAVNOSTI JE TREBALA BITI ZAOKRUŽENA REŽIRANOM IZJAVOM PREMIJERA IRFANA HALILAGIĆA
“Studenata ima, ali ih uzmu privatni fakulteti… Društvo i država moraju se izboriti s takvim pojavama… Prije ili kasnije, to će se dogoditi. Zato gradimo Kampus.“
To nije anonimna objava na društvenim mrežama.
To je javna izjava premijera Tuzlanskog kantona objavljena 15. maja 2026. godine.
Upravo tom izjavom javnosti je ponuđeno objašnjenje da su privatni univerziteti razlog zbog kojeg javni univerzitet nema dovoljno studenata.
Smatrali su da su sa STRANAČKIM NOVINARIMA dovoljno nahajcali javnost na privatne univerzitete lažnom hajkom o prodaji diploma, iako u TK ni jedan univerzitet nema zvanično utvrđenu ni jednu nezakonitu ili, kako arlauču – „kupljenu diplomu“. Sračunali su da će hajka proći i da će javnost uz aplauz SDA funkcionerima i njihovim režimskim medijima – podržati izjavu premijera o potrebi uklanjanja privatnih univerziteta kako bi se napunio Kampus javnog univerziteta studentima sa privatnih univerziteta.
Pa, zamalo su uspjeli, jer smo i mi reagovali kako su zamislili.
Ali nisu računali na konstantu Mirnesa Ajanovića sa političkim iskustvom od 36 godina, sa dvije decenije u advokaturi i svim političko-pravnim iskušenjima – i nikada se nije povukao, koji je raskrinkao i političko-medijske lobiste stotina milijardi dolara farmaceutskog profita u vrijeme antikovid tiranije, dobivši i prvi u svijetu apelaciju da su vlasti nasilnom i nezakonitom „borbom za naše zdravlje“ – ozbiljno kršili ljudska prva, demokratske principe, vladavinu prva i demokratski poredak, kako je decidno navedeno u apelaciji Ustavnog suda BiH AP – 3932/21.
Mirnes nije nasjeo ni na ovu obmanu, upozorio nas je da njihova priča ima ozbiljan problem.
Ne odgovara činjenicama.
Te činjenice je ekskluzivno dostavio redakciji Dokumentovano.ba – a mi vama.
MATEMATIKA IH RUŠI
Ne treba vjerovati ni političarima.
Ni medijima.
Ni autoru ovog teksta.
Valja vjerovati zvaničnoj statistici.
Federalni zavod za statistiku pokazuje da u akademskoj 2025/2026. godini na javnom Univerzitetu u Tuzli studira 6.849 studenata, odnosno 83,8% svih studenata u Tuzlanskom kantonu.
Na sva četiri privatna univerziteta zajedno studira 1.327 studenata, odnosno 16,2%.
To znači da javni univerzitet već danas ima više od pet puta više studenata nego svi privatni univerziteti zajedno.
To nije procjena.
To nije mišljenje.
To je zvanična statistika.
A ista je i za protekle tri godine, nekoliko studenata gore ili dole.
Zvanični izvori:
- SB-381 (2023/2024): https://fzs.ba/index.php/2024/06/28/visoko-obrazovanje-u-f-bih-2023-2024-sb-381/
- SB-400 (2024/2025): https://fzs.ba/index.php/2025/06/30/visoko-obrazovanje-u-fbih-2024-2025-sb-400/
- SB-421 (2025/2026): https://fzs.ba/index.php/2026/06/30/visoko-obrazovanje-u-fbih-2025-2026-sb-421/
ARGUMENTACIJA KOJA RUŠI CIJELU KONSTRUKCIJU
Pretpostavimo nešto što se nikada neće dogoditi.
Pretpostavimo da uspiju u namjeri uništenja akademske konkurencije i ukinu sva četiri privatna univerziteta u TK.
Koliko bi novih studenata dobio javni Univerzitet?
Odgovor je jednostavan.
Samo tih 16%.
Ni približno dovoljno da promijeni stanje.
Ni približno dovoljno da opravda projekat vrijedan oko 300 miliona maraka.
I upravo tu pada cijela UZP priča kojom su privatni univerziteti proglašeni neprijateljem javnog obrazovanja.
DIMNA BOMBA STRANAČKE REŽIMSKO-MEDIJSKE KAMPANJE
Neki su i nasjeli na klevetničku kampanju SDA funkcionera i njihovih režimskih medija protiv privatnih univerziteta, pa su zaboravili i na nedavne objave da je na državnim univerzitetima od strane sudova utrđeno na stotine nezakonitih diploma, da su njihovi, neki, profesori (pro)davali diplome uslovljavanjem prolaza na ispitima seksualnim iživljavanjem nad studenticama, za šta su i osuđeni, nakon krivične prijave tadašnjeg federalnog poslanika Mirnesa Ajanovića.
Ne govori se o tome ko je uradio analizu opravdanosti Kampusa od 300 miliona KM?
Koliko će zaista biti studenata, a sada su priznali da ih nema?
Ko je procijenio da je baš sada u ekonomskoj svjetskoj krizi prioritet potrošiti oko 300 miliona maraka u projekat koji ne može zaživjeti?
DA LI 300 MILIONA KM TREBA DATI U PROPALI PROJEKAT KAMOPUSA ILI U ZDRAVSTVO, ŠKOLSTVO, VRTIĆE, SOCIJALNU ZAŠTITU, PUTEVE…
Da li iko postavlja pitanje da li je bilo bolje taj novac umjesto u puste zgrade propalog projekta uložiti u zdravstvo, socijalnu zaštitu, puteve, škole, vrtiće ili druge potrebe građana?
Naravno, što se više govori o privatnim univerzitetima, to se manje govori o ovim pitanjima, to su i projektovali.
I upravo zato javnost ima pravo pitati:
Da li je hajka na privatne univerzitete dimna bomba kojom se pažnja građana skreće sa propalog projekta vrijednog 300 miliona maraka, a da bi ga i dalje održavali na aparatima?
ZAŠTO JE BILO POTREBNO STVORITI NEPRIJATELJA?
Svaka velika politička priča ima jednog krivca.
U ovoj priči to nisu bili loši demografski trendovi.
Nije pad broja maturanata.
Nije ni iseljavanje mladih koje je otjerala bezobzirna i loša vlast iz TK, pa i cijele BiH.
Nije dugogodišnje zanemarivanje visokog obrazovanja.
Nisu krivi ni državni univerziteti sa stotinama nezakonitih diploma i seksualnim nasiljem nad studenticama.
Krivac su privatni univerziteti.
Ali matematika pokazuje da oni nisu mogli proizvesti problem koji im se pripisuje.
Zato se postavlja pitanje:
Da li je bilo potrebno stvoriti neprijatelja kako bi se javnosti ponudilo jednostavno objašnjenje za mnogo složeniji problem?
KADA ARGUMENATA NESTANE, POČINJE PROPAGANDA
Ako brojke sudenata ne potvrđuju političku priču opravdanosti Kampusa, onda treba proizvesti novu priču.
Zato mjesecima slušamo izraze poput “prodavnice diploma”, “kupljene diplome”, “lažne diplome” – kojih – NEMA, jer da ima, pa, zar bilo ko smatra da to ne bi javno prezentirali na sva medijska zvona.
Kada nema matematike koja potvrđuje političku priču od 300 miliona KM, ostaje propaganda.
DA LI SE 300 MILIONA MARAKA BACA RADI – IMT-a ILI/I OČUVANJA POZICIJA VLASTI
Projekat ove vrijednosti znači višegodišnje javne nabavke.
Projektovanje.
Grube rađevinske radove od preko stotinu miliona KM, pa onda fine radove, da se pofino može uzeti IMT.
Nadzor.
Opremanje.
Održavanje.
Nove novce iz Budžeta TK.
Nova stranačka uhljebljenja.
Nove ugovore.
U govoru o vlasti građani često koriste izraz “IMT” kada žele izraziti sumnju da iza velikih javnih projekata mogu postojati i veliki novčani interesi koji nisu samo javni.
A ovdje je u prometu 300 milion KM.
Samo 10 odsto da ode na trgovinu uticajem to je – 30 miliona KM.
Ovaj tekst ne tvrdi da takvi interesi postoje.
Ali tvrdi nešto drugo:
Kada se radi o projektu vrijednom oko 300 miliona maraka, građani imaju puno pravo postavljati pitanja i tražiti potpune odgovore o njegovoj opravdanosti, ekonomskim analizama i prioritetima javne potrošnje, a ako to traže – može se i vlast izgubiti, pa je lakše klevetnički raspaliti po privatnim univerzitetima kao „neprijateljima društva“.
JAVNOST IMA PRAVO NA ISTINU
Ako svi privatni univerziteti zajedno imaju svega oko 16% studenata u odnosu na društveni, onda oni nisu mogli biti razlog problema Kampusa.
Ako se njihovim gašenjem ne može riješiti problem broja studenata, onda oni nisu mogli biti ni rješenje.
Ako nisu bili ni problem ni rješenje, onda ostaje pitanje:
Zašto je upravo na njima fokusirana politička, institucionalna i režimsko-medijska pažnja?
To pitanje više nije političko.
To je pitanje elementarne logike.
A logika je često najteži protivnik svake propagande.
Da li će se neki ili mnogi prepoznati u ovom tekstu, baš nas briga, u nastavku serijala idu imena i prezimena svih (sa)učesnika uMrežene stranačko režimsko- medijske klevetničke hajke. Biće predstavljene činjenice kako bi javnost mogla sama procijeniti da li je hajka na privatne univerzitete služila kao pokrivanje projekta Kampusa čija se opravdanost mora preispitivati sa velikom ozbiljnošću, a saznajemo da je već u izradi krivična prijava protiv svih svim tužilaštvima, te da će se u odnosu na sve dalje događaje saučesništva u izvršenju krivičnih djela dostavljati dopuna.