U odgovoru na tužbu advokat Ahmet Efendić tvrdi da se stav tužene Anise Mahmutović zasniva i na „prethodnim javnim objavama“ Mirnesa Ajanovića, a među dokazima su navedene desetine objava nastalih tek nakon njenog spornog statusa – pa se nameće pitanje: je li Anisa 13. maja već znala šta će biti napisano u junu i julu i da li njen advokat vjeruje u predskazanje?
Autor: Defter hefte
Prije par dana napisali smo:
ZBOGOM PAMETI!
Tada smo se bavili dijelom odgovora na tužbu u kojem je advokat Ahmet Efendić fotografije svoje klijentice, tužene Anise Mahmutović, opisao kao „karikaturalne, umjetnom inteligencijom obrađene fotografije“, iako je ta fotografija, kako smo dokumentovali, autentična Anisina fotografija preuzeta iz javno dostupne objave RTV Lukavac.
Mislili smo da je time dosegnut ozbiljan nivo pravne satire.
Prevarili smo se.
Sada, kada dalje čitamo odgovor na tužbu Anisinog advokata, izgleda da se, osim od pameti, moramo oprostiti i od – vremena i prostora.
Jer odgovor na tužbu otvara novo pitanje: Mogu li tekstovi napisani u junu i julu dokazati šta je Anisa Mahmutović znala i na čemu je zasnivala svoje tvrdnje 13. maja?
Prema odgovoru na tužbu – izgleda da mogu.
Sporna objava tužene Anise Mahmutović, kako njen advokat sam navodi, objavljena je 13. maja 2026. godine i upravo je ta objava predmet tužbe. U odgovoru se zatim tvrdi da je njen sud o navodnoj „kampanji diskreditacije, omalovažavanja i pritisaka“ bio logičan i opravdan, uz pozivanje na dokaze koje će odbrana prezentovati sudu. U nastavku se čak govori o „prethodnom postupanju Tužitelja“ i njegovim objavama.
Sve bi to bilo procesno sasvim uobičajeno. Ako su prethodne objave Mirnesa Ajanovića bile takve da su pružale činjeničnu osnovu za stav koji je Anisa javno iznijela 13. maja, onda bi se moglo raspravljati o tome da li je riječ o zaštićenom mišljenju zasnovanom na dovoljnoj činjeničnoj osnovi.
Da nema jednog sitnog problema.
Kalendara.
ADVOKAT AHMET EFENDIĆ BRANI ANISU „PRETHODNIM“ OBJAVAMA KOJE SU OBJAVLJENE POSLIJE
Kada dođemo do popisa priloga uz odgovor na tužbu, počinje pravna verzija filma Povratak u budućnost.
Među dokazima tužene Anise navode se objave Mirnesa Ajanovića od:
- maja.
- maja.
- maja.
- maja.
- maja.
- maja.
- maja.
- maja.
- maja.
Pa onda 15. juna.
- juna.
- juna.
I konačno – 13. jula 2026. godine.
Dakle, nesporno je – sve nakon Anisine objave od 13. maja, zbog koje je tužena.
Kada se saberu samo stavke iz popisa priloga pod brojevima 6–18, 21–28 i 30–41, riječ je o 33 evidencijske stavke koje se odnose na objave nastale nakon 13. maja, na Facebook stranici tužitelja, stranici BOSS-a ili portalu Dokumentovano.ba.
Da budemo potpuno korektni: među tim stavkama ima istog ili srodnog sadržaja objavljenog na različitim kanalima.
Ali to ništa ne mijenja u pogledu kalendara.
Sve su nastale poslije 13. maja.
I sada dolazimo do pitanja koje bi vjerovatno razumio i student prve godine prava: Kako nešto što nije postojalo 13. maja može predstavljati činjeničnu osnovu za ono što je neko objavio 13. maja?
U ŠTA OGLEDA ANISA, A U ŠTA VJERUJE NJEN ADVOKAT AHMET?
Možda postoji objašnjenje.
Možda je Anisa Mahmutović 13. maja znala šta će Mirnes Ajanović objaviti 15. maja.
I 23. maja.
I 15. juna.
I 29. juna.
Pa čak i 13. jula.
Ako jeste, onda se iskreno izvinjavamo.
To više nije pitanje Zakona o zaštiti od klevete.
To je pitanje gledanja u budućnost.
Ako, međutim, Anisa nije imala takvu sposobnost, onda se postavlja mnogo prizemnije pravno pitanje: u šta vjeruje njen advokat Ahmet Efendić – u kalendar ili u mogućnost da dokaz putuje unazad kroz vrijeme?
Jer kod ocjene da li je neko u trenutku objavljivanja imao činjeničnu osnovu za određeno izražavanje, relevantne su upravo okolnosti koje su postojale u tom trenutku – i prije, a ne poslije.
Šta je autor teksta za koji je tužen tada znao?
Koje je informacije tada imao?
Na čemu je tada zasnovao svoje izražavanje?
Objava nastala dva mjeseca kasnije može eventualno biti relevantna za neku drugu okolnost u sudskom postupku.
Može biti dio kasnijeg odnosa stranaka.
Ali ne može se vratiti kroz vrijeme i postati informacija koju je neko imao prije nego što je ona uopšte nastala.
Posebnu draž cijeloj „pravnoj“ stvari daje činjenica da upravo u odgovoru na tužbu Anisin advokat citira zakonsku odredbu prema kojoj sud, prilikom ocjene razumnosti izražavanja, uzima u obzir i „način, oblik i vrijeme iznošenja ili pronošenja izražavanja“.
Dakle – vrijeme.
Piše u odgovoru na tužbu koji je Anisin advokat, kao njen punomoćnik, podnio sudu u njeno ime.
PRAVO IMA HRONOLOGIJU
Sud će, naravno, odlučiti šta je od ponuđenih dokaza relevantno i za koju činjenicu.
Ali satira ovdje nastaje sama od sebe.
Ako se objava od 13. maja pokušava opravdavati „prethodnim objavama“, onda bi prethodne objave morale imati jednu prilično neobičnu osobinu:
morale bi zaista biti prethodne.
Objava od 15. juna nije prethodna objavi od 13. maja.
Objava od 29. juna nije prethodna.
A objava od 13. jula posebno nije.
To nije pravna teorija.
To je kalendar.
Zato, nakon „karikaturalne fotografije“, kojom je Anisin advokat vlastitom formulacijom doveo do apsurdnog zaključka da autentična fotografija njegove klijentice izgleda „karikaturalno“, sada imamo i „prethodne objave iz budućnosti“.
I zato ćemo ovaj nastavak završiti mnogo jednostavnije nego prethodni:
Zbogom pameti smo već rekli.
Sada – zbogom vremenu i prostoru.
Nastavlja se.
